Географска карта - Самарканд (Samarkand)

Самарканд је град у Узбекистану. Има 412.300 становника. Познат је био као средишња тачка пута свиле између Кине и Запада. Већина становништва су Таџици. Град стар 2700 година налази се на Унесковом списку светске културне баштине. Постоје докази о људској активности на подручју града из касне палеолитске ере, мада не постоје директни докази о оснивању Самарканда; неке теорије тврде да је град основан између 8. и 7. века п. н. е. Самарканд је у средњем веку био велики научни и културни центар. Услед његове локације у Самарканду остајало велико богатство због великога броја каравана, који су се у Самарканду одмарали.

Град је познат по томе што је исламски центар за научно проучавање. У 14. веку је постао главни град царства Тимура (Тамерлан) и место је његовог маузолеја (Гур-е Амир). Џамија Биби-Каним, обновљена током совјетског доба, остаје једна од најистакнутијих градских знаменитости. Трг Регистана у Самарканду био је древно средиште града, а вежу га три монументалне верске зграде. Град је пажљиво очувао традицију древних заната: везење, везење златом, ткање свиле, гравура на бакру, керамика, резбарење и сликање на дрвету.

Савремени Самарканд је подељен на два дела: стари град и нови град који је развијен за време Руског царства и Совјетског Савеза. Стари град укључује историјске споменике, продавнице и старе приватне куће, док нови град обухвата управне зграде заједно са културним центрима и образовним установама.

Улугбегова медреса у Самарканду Самарканд је основан око 700. п. н. е. Био је главни град персијске сатрапије Согдијане за време владавине Ахеменида. Александар Македонски је освојио Самарканад 329. п. н. е. Иако се у подручју говорило ирански није био политички уједињен са Ираном од тога доба све до арапских освајања. Под владавином Абасида сазнали су тајну прављења папира од двојице Кинеза, који су били заробљени 751. Прва фабрика папира у исламском свету основана је у Самарканду. Откриће се одатле раширило по исламском свету, а одатле у Европу, или кроз Шпанију или преко крсташа.

Од 6. до 13. века град је био већи и богатији од савременог Самарканда. Самарканд су контролисали Западни Турци, Арапи, персијски Саманиди, караканидски Турци, Селџуци, Каракитајски Канат и царство Хорезм. Монголи су опљачкали град 1220. Мало становништва је преживело монголски напад. Још једном су Монголи опљачкали град кад је кану Бараку био потребан новац да плати војску. Требало је много декада да се Самарканд опорави од тих несрећа. Тимур Ленк је 1370. одредио Самарканд као главни град свога огромнога царства, од Индије до Турске. Током 35 година градио је нови град. Доводио је уметнике и занатлије из свих земаља, које би освојио. Тимур Ленк је био цењен као мудар и дарежљив владар, а Самарканд је растао. Тимуров унук Улугбег владао је 40 година. Улугбег је створио научну школу, која је окупљала најбоље астрономе и математичаре. Наредио је градњу опсерваторије. Садржавала је огроман, али изузетно прецизан мраморни секстант са луком дужине 63 метра.

У 16. веку узбечка династија Шајбанида преместила је престолницу у Бухару и Самарканд је почео назадовати. После напада персијског ратника Надира шаха Самарканд је напуштен у 18. веку. Дошао је под руску власт 1868, када је тврђаву заузео пуковник Абрамов. После тога 500 Руса је било под опсадом, али су се успели одбранити. Касније је Самарканд постао центар руског Туркестана. Добио је на значају када је новоизграђена транскаспијска железница досегла Самарканд 1888. Био је од 1925. до 1930. главни град Узбечке ССР.